| 49 Šira javnost za čoveka rođenog pre 47 godina u Banatskom Brestovcu čula je pre više od deset godina kada je postaoprvi neamerički član stručnog štaba jednog NBA tima. Tog trenutka postao je prvi neamerički trener koji je osvojio NBA ligu (kao asistent), pa prvi neamerički trener koji se našaonaOl-star utakmici, a onda i prvi neamerički trener koji je postao šef stručnog štaba jednogNBA tima, jer Igor Kokoškov od prošle godine vodi Finiks Sanse. Prethodno je osvojio zlatnu medalju na Evropskomprvenstvu s reprezentacijomSlovenije. U finalu je te 2016. savladao svoju Srbiju predvođenu Aleksandrom Đorđevićem, što mu je teško palo. Uvreme kad razgovaramo, Finiksubaš ne ide najbolje. Imali su samo četiri pobede i bili poslednji naZapadu, pa jeodatlepočelapriča… – Nije najbolji skor i nije impresivan start, ali... Dobro razumemi sa više strana uspevam da sagledam situaciju. Moj tim je miks mladih igrača koji tek treba da stasavaju. Imam tri rukija u ekipi. Nismo još ni blizu onoga što smo očekivali, ali predstoji nam vreme sazrevanja. Igramo stalno, ritam je veoma brz, tako da nemamo mnogo vremena da razmišljamo o onome što je bilo. Samo o onome što će biti. Na konstataciju da zbog njega, ali i ostalih naših košarkaša u NBA, Srbija ne spava, Kokoškov se smeje… – Hvala vam! Čujemda se NBA baš prati, hvala što pratite i moj Finiks. Mislim da imamo zbog čega svi da budemo ponosni. Zamolili smo ga da vrati film 20 godina unazad. Impresivni CVmožda ne bi bio uopšte toliko impresivan da se životne okolnosti nisu postarale za to. Iza aktuelne priče Igora Kokoškova krije se životna priča mladića u uniformi JNA, kome se zbog saobraćajne nesreće, dok se rušila zemlja, srušio san da postane košarkaš. – Plan mi je bio da završim vojsku, da se vratim kući, upišem Fakultet za sport i fizičku kulturu i nastavim da se bavim sportom. Ali... Život se postarao da se to ne desi. Taj sunčani prolećni dan mi je potpuno okrenuo život. Ležao sam u vojnoj bolnici sa povređenim stopalom. Morao sam da sačekam da završimvojni rok, pa da se opet lečimu Beogradu, opet idem na operacije. Bio je to težak momenat za nekoga ko je sa 18 godina postao svestan da nikada neće profesionalnomoći da se bavi košarkom. Međutim, kako to obično biva, kad život zatvori jedna vrata, otvori prozor. U njegovom slučaju prozor u daleku Ameriku… –Pre26godina samprvi put otišaouAmeriku. Nikadami nije padalo na pamet da ostanem tamo. Bio sam željan znanja, a Amerika je u to vreme bila nepoznanica. Radio sam sa juniorima Partizana i reprezentacije Jugoslavije i uopšte nisam imao ambiciju da se okušam u NBA. A ipak, prvi posao dobio je 1999. kao asistent uMisuriju. Tada je počelamisija uNBA koja traje i dalje. – U to vreme bilo bi zaista preambiciozno da razmišljam kako bih jednog dana mogao da budemprvi trener NBA tima. Ali život me je nekako vodio ka tome. Nemam drugo objašnjenje. Imao sam dobar tajming u svemu, bio na pravommestu u pravo vreme. Mada, da se razumemo, ne bih bio nezadovoljan i da nisam postao sve ovo što jesam. Ali pošto se sve desilo, onda je ovo čast, izazov za mene. Nemam vremena da mislim o onome što je prošlo. Misliću kad se celo ovo putešestvije završi. A putešestvije je tek počelo, pa će Kokoškovpričekati sa rekapitulacijom. To,međutim, ne znači da već sada ne zna šta mu je krajnji cilj u najjačoj ligi na svetu. –Želimdaneštokonkretnoostane izamene. Dame se ljudi sete po pozitivnimi dobrim stvarima. Ništa ne traje večno, pa neće ni moja karijera ovde. Imao sam sreće da dobijem ovu priliku da budem prvi trener NBA tima, sada moram da budem dovoljno pametan da taj posao zadržim. Osimu klupskoj košarci, Kokoškov je postigao veliki uspeh i u onoj reprezentativnoj. Sa Slovencima je 2016. osvojio zlatonaEvropskom prvenstvu pobedivši Srbiju u finalu. – I tu je tajming ponovo bio dobar. Dosta kockica se složilo. Pobedili smo Srbiju, a ja moram još jednomda istaknemda jemeni bila čast i privilegija da u finalu igram protiv timaAleksandraĐorđevića. Pobeda u Istanbulu zauvek će imati posebnomestoumomsrcu – zaključio je Igor Kokoškov. Iza uspeha prvog NBA trenera rođenog van američkog tla krije se životna priča mladića u uniformi JNA, kom se zbog saobraćajne nesreće, dok se rušila zemlja, srušio san da postane košarkaš Behind the success of the rst NBA head coach not born on U.S. Soil lurks the story of a youngster in a Yugoslav People’s Army uniform whose dream of becoming a professional basketball player collapsed, just as the country was collapsing, due to a motor accident GOOD AND BAD PEOPLE “I knowwhere I come from and I respect everything that’s connected to Serbia. But my wife is American, so I also respect everything that’s connected to this country. My grandfather Veljko said that there are good and bad people. I’ve been fortunate enough to be in the company of good ones. I have friends from all over the world and I’m very happy about that,”says Kokoškov, who naturally most misses his family and friends from Serbia. DOBRI I LOŠI LJUDI – Znam odakle potičem i poštujem sve što ima veze sa Srbijom. Ali moja žena je Amerikanka, tako da poštujem i sve što ima veze za ovu zemlju. Moj deda Veljko je govorio da postoje dobri i loši ljudi. Ja sam imao tu sreću da budem u društvu dobrih. Imam prijatelje iz celog sveta i jako sam srećan zbog toga – kaže Kokoškov kojem, naravno, iz Srbije najviše nedostaju porodica i prijatelji.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5