Book 002

50 | zašto volim njujork / why i love new york Zato što se svakog trenutka osećaš kao da si u nekomfilmu Uposlednjih 100 godina više od 20.000 filmova je snimljeno u Nju- jorku. Jest da nisu to sad neki meni omiljeni filmovi, al’ ipak je nekako jedinstven osećaj prolaziti gde god da kreneš kroz neke scenografije. Pa onda taj Tajms skver Ne znam, nikadnisambilaočara- na svetlećim reklamama i golimka- ubojima, ali ne možeš da ne digneš glavu i zineš kad vidiš ekran veliči- ne desetospratne zgrade i ogromne noge neke manekenke preko celog ekrana, na primer. Ili M&M svetle- ću bombonu veličine letećeg tanjira. U svakom trenutku potrebno je 161 megavat struje da bi sve to tako ble- štalo. Lično se ne razumemu struju, ali neko je to preračunao i rekao da je toliko struje dovoljno da se osve- tli 161.000 prosečnih kuća. Zato što ima 4.000 uličnih prodavaca hrane Ako vamse u ponoć jede jagnje- tina s pirinčem, samo treba da sače- kate petnaestak minuta u redu na uglu 53. ulice i Šeste avenije, jer kod Egipćana je uvek gužva. Onda tako prolazite ulicom i jedete za šest do- lara sve i svašta i kao da ste na gur- manskomputu oko sveta. Uostalom, često se u Njujorku osećate kao na putu oko sveta. Dovoljno je da se iz Harlema, gde polugoli tetovirani crnac radi zgibove okačen o sema- for na minus 15 stepeni, zaputite u Kvins, gde seprodajenajbolji njujorš- ki burek, preko svima već poznatim Little Italy i Chinatowna (najvećoj ki- neskoj enklavi zapadne hemisfere). I onda, veoma važno, zato što Njujork ima Bruklin A Bruklin je nešto divno, izme- đu ostalog jer u Bruklinumožete da budete insajderi na ležernomnedelj- nomokupljanju u crkvi u kojoj se pe- va gospel. I one debeljuškaste crnki- nje se stvarnoprepuste, improvizuju i ljuljaju se, i to je tako dobro da se na- ježite, amožda i zaplačete iako niste ni minimalno religiozni – dovoljno je da ste emotivni. Bruklin nije hteo da se „ujedini“ s ostatkom Njujor- ka, i da nije, bio bi treći po veličini grad u Americi. A onda je 1898. po- stao jedan od pet delova Njujorka. I dan-danas se Bruklineri kaju zbog toga. Bruklin je, očigledno, ostao u senci Menhetna, ali nepravedno. U Bruklinu ima oko 700 institucija iz oblasti umetnosti i kulture, prelepih kuća od braon cigle (brownstone) i divan Bruklinski most, čudo inže- njerstva svog vremena, sa besplat- nim i neprocenjivim pogledom na Menhetn. Bruklin je mlad, proseč- na starost stanovnika je 34 godine. Obojen je galerijama i buvljacima i nastanjenduhovima pisaca, umetni- ka i – Merilin Monro. Mnogo štošta je osmišljeno uBruklinu, kao već po- menuti gospel. Onda još i klima-ure- đaj. I plišani meda (teddy bear), u jednoj prodavnici slatkiša. Dozvola da se zove Tedi stigla je lično od ta- dašnjeg predsednika SAD, Teodo- ra Ruzvelta.