66 | Srbija » Serbia Sre t en j e : Od ustanka do Ustava Rađanje moderne srpske države Od 2002. godine Srbija 15. februara obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na dva važna datuma – početak Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. i dana kada je 1835. godine usvojen prvi moderan i za to vreme izuzetno liberalan Ustav Kneževine Srbije Tekst/Words: Dragana Nikoletić Fotografije/Photography: Mitar Mitrović, Profimedia.rs Istorija History ski vezir Sulejman-paša Skopljak unapredio ga je u kneza. Miloš je izdejstvovao samoupravu, a za sebe nasleđivanje kneževske titule. Ukinuo je spahijski sistem i doneo ustav, opet na Sretenje. Sastavljač tog prvog ustava bio je Dimitrije Davidović, Milošev sekretar, diplomata, novinar i publicista. Najviši pravni akt bio je veoma pravedan i demokratski, a bila je priznata i sloboda veroispovesti. Ipak, pod pritiskom velikih sila Sretenjski ustav suspendovan je nakon svega 55 dana. Iako nije dugo trajao, ovaj ustav postavio je visoke demokratske standarde. Već u sledećoj generaciji (1869), Srbi su dobili opšte pravo glasa za muškarce, opet među prvima u Evropi. Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1918, pa je ukinuto, da bi u Srbiji ponovo počelo da se slavi 2002. godine, a mi se svake godine u to vreme sećamo velikana koji su nam prethodili i svojim delima doveli do toga da danas živimo u ovoj veličanstvenoj zemlji. Danas je teško zamisliti političku i društvenu klimu koja je vladala u Srbiji pre dva veka, kada su se desila dva presudna događaja za dalji toknaše istorije. Godine 1804. podignut je Prvi srpski ustanak, kada se narod pobunio protiv Osmanske imperije, dok je 1835. usvojen prvi ustav, što je označilo početak stvaranjamoderne srpske države. Oba događaja su se odigrala na Sretenje, veliki verski praznik, a taj dan, 15. februar, danas se slavi kao Dan državnosti. Nijedan drugi datumnema takav objedinjujući karakter jer Sretenje spaja borbenu, herojsku tradiciju sa tradicijomprimene najviših civilizacijskih vrednosti kakve su demokratija, ljudska prava i slobode. Vratimo priču na sampočetak. Turska, kao jedna od najjačih vojnih sila tog vremena, težila je da osvoji celu Evropu. UBeogradskompašaluku bile su dahije, čiji je zulumpremašivao tursku tiraniju. U narodu je rastao gnev sve dok nije osvanuo taj sudbonosni dan, 15. februar 1804, kada je uOrašcu za vođu ustanika izabran Karađorđe Petrović. Ponovnim padom Beograda u turske ruke, 1813, ustanak je ugušen, ali Karađorđe je podelio zemlju seljacima i to je Miloševom potvrdom kasnije postala država slobodnih ljudi, u vreme kada je u Americi još postojalo ropstvo, a u Rusiji kmetovi. Sa još nekolikovođaustankaKarađorđeposlepropasti ustanka beži uAustrougarsku, za razliku odMilošaObrenovića. Ostajanjemu SrbijiMiloš je zadobio naklonost naroda, a kao veštog diplomatu beograd-
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5