Aerodrom » Aerodrom | 47 Nisam jahao tigra, u balonu preleteo okean, pio čaj sa Polom, prespavao u piramidi, napisao knjigu, puštao zmaja sa Kineskog zida, ali sammnogo doživeo i hvala bogu na tome / I haven't ridden a tiger, flown across the ocean in a balloon, drunk tea with Paul, spent the night sleeping in a pyramid, written a book, released a kite from the Great Wall of China, but I have experienced a lot, and thank God for that 97 odsto. Ja sam to doživeo kao veliko priznanje, pošto su Bitlsi bili najveći umetnici pop kulture 20. veka, a Makartni je sigurno najveći živi muzičar. I 4 asa su bila prava supergrupa, ti, Vlado Kalember, Alen Islamović, Rajko Dujmić… -Grupa 4asa bio je bendprijatelja. Svi smo se znali odranije, išli zajedno umuzičku školu, svi smo napravili nekakve karijere i onda je došlo i vreme da zajedno zasviramo. Desilo se to na inicijativu Vlade Kalembera. Gde god da smo se pojavili, bio je lom, jer naprosto svi su znali sve pesme. Da li si ikada zažalio što si otišao iz Parnog valjka? – To nije imalo veze sa egom ili međuljudskimodnosima. Međutim, u tom periodu ja sam hteo da radim na nekom drugom zvuku i to je bio jedini razlog mog odlaska. A onda tri godine sa Azrom. Možda si jedini muzičar koga Štulić smatra prijateljem. U čemu je tajna? – Život u Azri je bio pun rada, to jest svirki i snimanja, i s druge straneništa ljudskonijenambilo strano! Nema tu neke tajne, naprosto mislim da imamo vrlo sličan muzički ukus, dosta podudarnosti u razmišljanju, na istoj smo talasnoj dužini, obojica smo prilično emotivni, a bitna je stvar da je postojalo poverenje. Nikad nismo komunicirali u rukavicama, već je bilo izgovarano ono što se niko drugi ne bi usudio reći u facu. Takođe, humor koji smo delili nije bio nimalo umiven, nismo se štedeli. On je uvek znao šta mislim, nije bilo ulagivanja i obratno. Nema mnogo ljudi spremnih na takvu komunikaciju. Prošla godina je bila teška za sve, naročito za muzičare. Kako ćeš pamtiti 2020? – Čoveku u vremenima poput ovih preostaje samo da se nada i da se ne predaje jer depresija nikad nije imala plodnije tlo. S obzirom na to da su putevi izvan nas blokirani, treba krenuti onima koji nas vode prema nama i našoj intimi... Dosta sam svirao gitaru, pomalo vežbao klavir, čitao, a kao mračni suvenir za prošlu godinunapisao sami jednu pesmu. Zove se 2020. Pokušaću uskoro da je snimim. Kultura Culture
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5