40 | Izložba » Exhibition Kultura Culture Dečački osmeh Mila Bravačića postojano je pun bezazlene drskosti The boyish smile of Milo Bravačić is constantly full of harmless impudence V L AHO BUKOVAC U GA L ER I J I SANU Slikarstvo neprolazne lepote Lepota koju je još Aristotel video u skladu, a Vlaho Bukovac veličao kroz portrete, aktove i žanr scene, predstavljena je retrospektivnom izložbom tog dalmatinskog slikara u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu Tekst/Words: Dragana Nikoletić Fotografije/Photography: Narodni muzej, Zbirka Pavle Beljanski, Zbirka Branko Roglić ZAAUTORAPOSTAVKEVLAHOBUKOVAC – SLIKARSTVONEPROLAZNE lepote, dr Igora Borozana, lepota je vanvremenska, uprkos umetničkom preobražajuBukovca imenjanju kulturne klime Evrope u razdoblju u kome je slikar stvarao. – Svako ko dođe na izložbu stiče utisak da je zašao u neki drugi svet, gde je lepota trajna, objektivna kategorija – objašnjava Borozan. Tako ni burne promene stilova na raskršću 19. i 20. veka, od akademskog realizma do impresionizma, ne utiču na prefinjene nabore mlade kože Putifarove žene na platnu iz 1886, niti Velika Iza, raskošnih oblina, mari za protok vremena dok pozira Vlahovcu 1882. I dečački osmeh Mila Bravačića postojano je pun bezazlene drskosti, a otmenost kraljice Natalije Obrenović neuništiva, bez obzira na imperative relnog sleda događaja. Bukovčev Autoportret iz 1883. kao da otvara vrata njegove duše i govori o mladalačkim lutanjima po Severnoj i Južnoj Americi, o povratku kući u Cavtat, školovanjuuParizu, čak i gestupromene imena iz BiagioFaggioni uslovenizovanuvarijantu ličnogobeležja. – S obzirom na to da je Vlahovčeva majka bila slovenskog porekla, nesumnjivo je uticala na osećanje njegovog identiteta – Borozan tumači Vlahovčevu odluku. Nadahnutiji posmatrač će u tommilom liku s bradom i dopola popušenom cigaretom moći da prepozna i njegova buduća dostignuća i maltene da predvidi ulazak u aristokratske krugove Engleske, kao i Zagreba i Beograda. O praškom periodu svedoči poentilistički prikaz usnule devojke Ružičasti san, dok se Velika Iza rastapa u kratkim i oštrim potezima četkice i mrljama nežnog kolorita. Bukovac je bio i član Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, uvažavan i svuda tražen za života, dok je veoma popularan i čitav vek posle smrti. Zbog tolike potražnje za njegovim delima prikupljanje 35 radova iz muzejskih i galerijskih kolekcija za potrebe postavke uGaleriji SANU iziskivalo je mnogo napora i veštine u pregovaranju.Trud se isplatio jer je izložba vratilanaduuneprolaznevrednosti, koje će publika slaviti do 28. marta.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5