Februar

42 | / Fridina pojava postala je fascinantna koliko i njena platna. Kreirala je upečatljiv i snažan izgled za sebe zasnovan na narodnoj nošnji i glomaznomnakitu, koji postajunjena uniforma. Iskoračila je iz pantalona i muškog stila odevanja i hrabrouskočilauhaljine kakve sunosile seljanke iz Tehuana. Kosu je uplela u pletenice, umotala ih oko glave i ostala verna istoj frizuri do kraja života. Cveće i trake u kosi, kao i crveni karmin, postaju njen zaštitni znak. Priznanje za rad dobila je na samompočetkukarijereodAndreaBretona, francuskog pesnika i osnivača nadrealizma. Ali koliko god njen rad delovaonadrealno, onanikadnije slikala snove. Slikala je život. Svoj. Nemilosrdno jenaplatnuoživljavala sve što je doživela – smrskanu kičmu, ranenanozi, slomljenosrce, sebemrtvu, krv na čaršavima... Na autoportretima je grubo naglašavala svoje nedostatke, dlačicena licu i spojeneobrve. Njene slikenemoguda se svrstaju ni u jedan poznati pravac. Njena dela ne mogu da se analizaraju bez poznavanja njenog života. Slikala je da bi živela i živela da bi slikala. Ipak, za većinu njenih slika zajednički su meksičkanarodnaumetnost, mitologija, religija, kao i pretkolumbovska primitivna umetnost. Spoj neviđen do tada. Bila je dovoljno dobra da je mogla da bude drugačija. Na izložbi u Parizu upoznala je tadašnji umetnički krem, njenim slikamadivili suseHuanMiro, Kandinski, Dišan, a Pikaso joj je čak pokloniominđuše od kornjačevine, koje je često nosila. Prkos joj je postao stil života. Nije dozvolila slomljenomtelu da je sputava, nije dozvolila Dijegu da je slomi. U bolnici, našminkana i nalakiranih noktiju, oslikavala je korset, oklop koji je držao njeno telo. Za tri godine promenila je 28 korseta od gipsa, plastike, gvožđa i kože. Sav jad prenosila je na platno, iz očajanja je ulazila u veze sa muškarcima i sa ženama. Češljala se i oblačila satima. Napravila je brend od svog izgleda. Lepa, zabavna i duhovita u potpuno nadrealnom životu i okruženju. Oko sebe je kreirala pozorišnu scenu. Bila je tvrdoglava do kraja. Umrla je u 47. godini, deset dana posle četvorosatnogučešćauuličnommaršu, kojem je prisustvovala uprkos zabrani lekara. Bila je priznata i cenjena za života, što je privilegija kojom bi malo koji veliki umetnik mogao da se pohvali. Njenim slikama divili su se Huan Miro, Kandinski, Dišan, a Pikaso joj je čak poklonio minđuše od kornjačevine, koje je često nosila Her paintings were admired by Joan Miró, Kandinsky and Duchamp, while Picasso even gifted her turtleshell earrings that she often wore Za tri godine promenila je 28 korseta Over the course of three years she changed 28 corsets

RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5