24 | Intervju » Interview Kultura Culture Njujork je grad koji me najviše podseća na Beograd New York is the city that most reminds me of Belgrade Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Zoran Lončarević Više od četiri decenije Svetozar Cvetković uživa dok poleće u glumačke i producentske izazove, isto koliko rado svaki put poleće avionom. U novembru je Er Srbijom ponovo leteo ka voljenom Njujorku u novu glumačku avanturu na brodvejskoj sceni. – Atelje 212, La Mama teatar iz Njujorka i Teatar Kendre iz Prištine uradili su komad na engleskom jeziku Balkan bordelo u režiji Berte Nezarai, a po tekstu Jetona Nezaraija. U međunarodnoj nezavisnoj koprodukciji učestvuje sedam američkih glumaca, Ivan Mihajlović i ja iz Ateljea i jedna glumica iz Prištine. Premijera je bila početkom novembra u Ateljeu, a u aprilu 2022. biće u Njujorku. Inače volite Njujork i imate omiljena mesta tamo… – Njujork je grad koji me najviše podseća na Beograd, iako je to paradoksalno, zato što ima neku vrstu razvaljenosti kao i Beograd i poseban šarm. Najviše volimVilidž i kafe Ređo, u kojem se osećate sjajno uz skup doručak i odličan čizkejk. Bio sam tamo samlađom ćerkom dve nedelje pre proglašenja pandemije. Da se vratimo aktuelnim projektima. Recite nam nešto o ulozi u filmu Pucnju u Marselju... – Filmmi je vrlo drag, kao i uloga branioca kojom mi je reditelj i scenarista GordanMatić učinio veliku čast. Bio mi je veliki izazov braniti neodbranjivo, jer je atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića promenio tok naše istorije. Branilac je uspeo da smrtnu kaznu za učesnike u atentatu preinači u doživotnu robiju. Nijedan od tri osuđenika nije je dočekao. Uspevate da budete zapaženi u različitim ulogama u serijama. Tu su Beležnica profesora Miškovića, Radio Mileva, Porodica, Žigosani u reketu… Da li vam još prija rad na više projekata istovremeno? – Prija mi rad s dobrom podelom i dobrim ljudima, to znači kad se dobro osećammeđu njima. I možI NT ERVJ U : SVE TOZ AR CVE TKOV I Ć, GLUMAC Volim da letim. U svakom smislu Imam utisak da je Er Srbija kao kompanija veoma napredovala. Radujem se što na Brodvej letimo upravo vašim avionima da mi pruže i više nego što samu startu bio spreman da dam za projekat. Poslednjih godina sam mnogo bio angažovan i drago mi je da je većina serija dobro prihvaćena kod publike i kritike. Kod nas se zaista snima najviše serija u odnosu na region. Igrate i u seriji Vreme zla, naslova prilično simboličnog za vreme u kom živimo... – Taj romanDobrice Ćosića je odavno važan. Stalno živimo u vremenu koje nikako da nam nešto dobro i bolje donese, stalno se govori o boljim, prošlim vremenima. Ne mora da bude tako, ali ovaj projekat o tome govori. U toj priči mi je bio veliki izazov to što sam igrao na nemačkom jeziku. Koleginica Anica Dobra, koja odlično govori nemački, podučavala me je, čini mi se veoma uspešno. Koja uloga ili lik su vam bili prekretnica u karijeri? – Ne mogu da odredim prekretnicu. I ne znam tačno šta je karijera. Gluma je moj posao, nekome ostavlja traga, nekome ne, a meni je trag na životu. Odmah posle fakulteta sam počeo da glumim profesionalno u teatru zahvaljujući Miri Trailović i Ljubiši Ristiću, a i na filmu zahvaljujući Aleksandru Petkoviću, koji mi je dao prvu filmsku značajnu ulogu u filmu Hajduk. Imao sam sreću da radim sa najznačajnijim jugoslovenskimmajstorima režije. Sa njima sam snimio kultne jugoslovenske filmove. Prekretnica mi je bio susret s rediteljemMišom Radivojevićem, koga samosetio i kaomoj broj i kao svog čoveka. Kad već pričamo o prekretnicama, zanimljivo je kako je pesma Moji drugovi bukvalno postala himna naše dijaspore. Kako se vi sećate te pesme i filma? – Film Ni na nebu ni na zemlji snimljen je katastrofične 1993. Sećam se razgovora s Bajagom kad mu je reditelj Miša Radivojević objasnio kakvu muziku želi i da je važno komponovati hit. Osim pesme Moji drugovi , i ostatak muzike živi i danas, posle gotovo tri i po decenije. Kad god uđem u neku kafanu, obradujem se toj pesmi kao znaku jednog vremena. I Bajagu, i reditelja, i glumce mnogi prepoznaju baš po tom filmu. Spremate li ponekad uloge na letovima i uopšte, volite li da letite? – Mnogo mojih prijatelja se plaši letova, a ja ih baš volim. Volim što se brzo pređe od tačke A do tačke B i što se ta mesta bitno razlikuju, volim i što piloti i stjuardese uvek imaju nešto svoje… Da, zaista volim da letim, u svakom smislu te reči.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5