Valjevo is located in Western Serbia, in the Kolubara District, less than 100 kilometres south of Belgrade. This city is among the country’s oldest urban settlements Valjevo se nalazi u zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom okrugu, na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Ovaj grad se svrstava među najstarija gradska naselja u zemlji Valjevo area » Valjevski kraj | 71 Nisamni slutio da valjevski kraj ima toliko toga da ponudi. Sećanja mi dosežudoTešnjara iz priče oZoni Zamfirovoj, kao i Petnice, istraživačke stanice ukojoj samproveo srednjoškolske dane. Tadašnjih 36 snimaka nije bilo dovoljno za priču, pa sam se ponovo zaputio u taj kraj. Putnici moji, vežite se, polećemo. Uspon započinjemobaš iz Petnice, koja osimneophodnog znanja, u ponudi ima šumu, pećinu i jezero. Petnička pećina sastoji se od reprezentativnog gornjeg i ušuškanijeg donjeg dela, spojenih uskim tunelom kroz koji se možete provući. Ukoliko za to Pripremite se za čaroban pogled na tirkizno jezero, koje izgleda kao da je oduvek bilo tu / Prepare yourself for themagical viewof a turquoise lake that looks like it’s always been there niste dovoljno hrabri, neću osuđivati, izaberite za to spoljašnji put pod krošnjama. Niti ću otkriti svoj izbor, izvinite. Setih se priča o najpoznatijem srpskom vampiru kojima smo tokomprakse plašili jedni druge, iako on zapravo nema nikakve veze s Petnicom. Umoran od priča, legao sam kraj jezera i uživao u tišini. Tišinu je prekidao pomenuti Sava. Kilometrima daleko od same Petnice nalazi se seloRožaje, stara napuštena vodenica u koju je srpski vampir često navraćao noću, dok su vodeničari bili sami i pospani. Ubijao ih je, pio krv, a zatim nestajao u magli. Meštani kažu da je priča istinita i dan-danas se niko ne usuđuje da šeta kraj vodenice po mraku. Ja čekam proleće da se uverim u legendu. Obližnja kafana, čiji je vlasnik finansirao obnovu brvnare na vodi, ima u ponudi rakiju vampirušu, čije me je dejstvo posebno zainteresovalo. Obećavam da ću vam preneti utiske ukoliko se jutro dogodi. Primojoj poseti valjevskomkrajuutočište sampronašao na ranču Harmonija, petnaestak minuta hoda od mesta zbog kog sam najvišedošao–kanjona reke Gradac. Priroda je ovde samostalna, izgleda netaknuto, iako je čovek često prisutan. Bojekoje seprelivaju iz zelene uplavu i obrnuto odmaraju sva mogućačula. Zvukovi ptica, reke, vetra i voza, koji vijugavom prugom visoko iznad reke prati njen tok. Kanjon od gradadoizvoramožeteprepešačiti, a reku nebrojeno puta kroz vodu preći. Bez brige, uglavnom je plitka, iako useci i stene kriju dublje delove, gde se tokom letamožete i rashladiti. Na
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5