Decembar

28 | Intervju » Interview DŽOEL SARTORE / JOEL SARTORE – Pesimizam nije rešenje. Uvek mora da postoji nada. Foto arka je moj način da doprinesem očuvanju životinja kojima preti istrebljenje tako što ću ih ljudima učiniti vidljivim. Moje fotografije podsetnik su na tragediju čiji je čovek deo. Mi možda jesmo na vrhu lanca ishrane kao najveći predatori, ali kada nam nestane hrane, nestaće i nas – poručuje Džoel Sartore, dodajući da briga za životinje počinje brigomza čistu vodu, vazduh i stabilnu klimu. Kako je uopšte počela vaša misija? – Pre 16 godina mojoj supruzi ustanovljen je rak dojke. Uspešno je operisana, ali je njen oporavak trajao dugo. Među četiri zida, sa suprugomu bolesničkoj postelji i troje dece, preda mnom je bila duga godina, u kojoj sam svoj život podredio životumajke svoje dece. Kada se ona konačno oporavila, morao sam da donesem odluku šta ću sa ostatkomsvog života. Tada sampočeo da mislim šta je sa svim onim nezaštićenim životinjicama koje će u narednoj deceniji nestati, a čijeg postojanja niko neće biti ni svestan. Većina ljudi mahom je oduševljena lavovima, tigrovima, konjima i slonovima. Ali i vrabac, bogomoljka i mrav su takođe životinje i zaslužuju da ih se neko seća. I tako je započela naša velika misija. Pomenuli ste da imate troje dece. Da li ste uspeli da im prenesete makar delić svoje ljubavi prema prirodi? – Jesam. Mi kao porodica nastojimo da živimo u skladu i harmoniji sa svojimokruženjem. Moj stariji sin Kol sada je većmoj verni pratilac na terenu. Osim toga, svesni smo da novac može stvoriti, ali i uništiti svet. Zato ne trošimo prekomerno, recikliramo, dom nam je dobro izolovan, svu hranu koju koristimo u svakodnevnoj ishrani sami uzgajamo. Imamo svoju baštu, u kojoj su za oprašivanje zadužene pčele koje sami gajimo, jer su i one važne za našu planetu. Ovo vas verovatno stalno pitaju, pa moram i ja. Koju ste životinju prvo fotografisali? – Bila je to jedna vrsta retkog afričkog glodara koji živi pod zemljom. Da bih vam prekratio muke, sam ću vam odmah odgovoriti i na drugo od novinara najčešće postavljano pitanje: „Koja mi je najdraža životinja koju sam ikada uslikao?“ Odgovor je – ona sledeća. Ne pravim razliku između pauka i tigra. Sve životinje me jednako uzbuđuju i svaku doživljavam sa istimpoštovanjem. Ako ste poslednji na svetu, veličina ni najmanje nije bitna. Kada se zagledate u oči bilo kojoj životinji – od najsitnije do onih krupnih, u njima ćete videti inteligenciju. To je ono što nas upozorava da moramo da se trgnemo iz uverenja da imamo dozvolu više sile da presuđujemo slabijima od sebe. Najvažnija misija moje Foto arke jeste da ljudima pokaže da postoji nešto više od politike i sporta. To nešto više zove se odgovornost. Spasavajući životinje, spasavamo i sebe. Postoji li neko mesto na svetu koje biste želeli da posetite u okviru svog projekta? – Za ovih 15 godina obišao sam sve kontinente izuzev Antarktika. Mada, ni u Srbiji nisam bio. Imate li zoološke vrtove? Ako imate, rado ću posetiti vašu zemlju i učiniti da i Srbija postane deomoje Foto arke. Imamo svoju baštu, u kojoj su za oprašivanje zadužene pčele koje sami gajimo, kaže Džoel We have our own garden in which the bees that we cultivate ourselves are in charge of pollination Dva zlatna kratkonosa majmuna Two Golden snub-nosed monkeys

RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5