94 | / 12 studijskih albuma i tri CD-a sa koncerata, a dva su dupla. Komponovao sam i muziku za filmove Ni na nebu, ni na zemlji reditelja Miloša Radivojevića i Profesionalac scenariste i reditelja Duška Kovačevića. Šta smatrate najvećim profesionalnim uspehom? – Najveći mi je uspeh da sam, od kada sam 1978. godine postao član rok grupe Riblja čorba, muzičar ber rezervne profesije. Moj bend od 1984. ima kontinuitet i među bendovima iz bivše Jugoslavije odsvirao je dosad najviše koncerata. Postoji li nešto što biste promenili u biografiji? – Bilo je mnogo lepih i teških trenuaka, ali nemam dilemu da bih sve ponovio. Ja volim muziku, to najbolje umem da radim. Zato nikad nisam imao dilemu da li treba da se bavim muzikom, uprkos mnogim teškoćama koje podrazumeva život umetnika u Srbiji. Planirate li da opet komponujete za film? – Ove jeseni se snima film Nije loše biti čovek u režiji Duška Kovačevića. Potpisaću oko 80 odsto muzike u tom filmu. Istovremeno, sa Milošem Bikovićem, glumcem i rediteljem, sarađujem jer komponujem za njegov film Hotel Beograd. Šta vam je neispunjena profesionalna želja? – Stvaram muziku za svoj bend, filmove, druge muzičare, reklame... Možda mi se ipak pojavi neka nova muzička ideja. Mnogo nastupamo u dijaspori, bili smo na svim kontinentima, osim u Južnoj Americi. Eto, to može da mi bude neispunjena želja, pa neka se ostvari. Na jednom životnom tasu imate ponudu za moto „seks, droga, rokenrol“. Na drugom ste porodičan čovek. Kako uspevate da održite ravnotežu između tih tasova? – Taj „moto“ je više fama nego stvarnost. Ništa ja nisam posebno planirao. Porodica je osnov svega i glavni stub. Srećan sam da je imam. Deca su mi već velika. Radim i živim kako mislim da treba. U 2020. proslavićete 60. rođendan. Šta ćete poželeti? – Da smo svi zdravi i živi. Radujem se svakom danu. Što se muzičkog života tiče, grupa Rolingstons je nedavno proslavila 50 godina, pa mogu oni da mi budu uzor da ih kao bend stignemo. Šta vas opušta u slobodno vreme? – Imam ga malo, zato ga najradije provodim na putovanjima sa porodicom, pogledam neki film, rado na stadionima gledam utakmice srpske reprezentacije ili Crvene zvezde. I komponovanje za film me opušta. Koje note birate za predah? – Slušam džez, klasiku, stari i novi rokenrol, mlade bendove. Volim žive instrumente. Elektronska muzika mi je najmanje zanimljiva, ali i u tom žanru dobra stvar je dobra stvar i volim da je čujem. Čime se bave vaši sin i ćerka i da li su muzikalni? – Oboje su muzikalni, ali nisu odabrali muziku za svoj poziv. Sin Marko (29) diplomirao je produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti. Ćerka Anđela (21) studira na Odseku za kostim na Fakultetu primenjene umetnosti. Imam super decu! Šta vam donosi životnu radost? – Umem da se radujem životu, lako nađem i male radosti, jer sam optimista i radoholik. Sa suprugom Emilijom sam našao ljubav i porodičnu sreću. Da li na putovanjima pišete pesme? – Uvek nosim svesku i olovku da zapišem neki stih. To se najčešće dešava i na dugim letovima, na primer za Australiju. U avionima rado gledam i filmove. Da ne živite u Beogradu, gde biste voleli da imate stalnu adresu? – Dugo sam u Beogradu, nekako mi je i nemoguće da tu ne živim. Australija mi je mnogo interesantna oduvek, iako je baš daleko odavde. Tamo je sve okej: dobri ljudi, dobra klima, dobar standard. Zašto je dobro biti Momčilo Bajagić Bajaga? – Jer to uopšte nije loše!
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5