Interview » Intervju | 25 kav je postiglo samo nekoliko reditelja s ovih prostora. Znam da mi mnogi iz profesije zbog toga zavide, neki me i mrze. Sreća je da mene, posle svega što sam dosad uradio, mišljenje drugih ljudi više ne zanima. Sačuvao sam se tako i od gordosti i od mržnje. Uzdigao sam se iznad toga i sa radošću posmatram svet. Da li je teže ili lakše raditi sa glumcima kad ste i reditelj? – Glumci su povodljivi. Oni se lako daju. Njihove duše su tanane, preosetljive, zato je njima lako baratati. Reditelj je glumčevo ogledalo i svaki glumac u tom ogledalu želi da se dopadne i sebi i ogledalu. Kao neko ko je i glumac, a pomalo i reditelj sigurno da mi je čitanje glumačkih osećanja pomoglo da lakše komuniciram sa njima. Ko su vam bili glumački idoli kao detetu? –Nisam imao idole. Samsam ih stvarao u svojoj mašti. Oni su uvek bila ja, u nekoj drugoj ulozi. Ja, kao spasilac čovečanstva, prorokbudućnosti, golgeter, Lazar koji ustaje iz mrtvih. To me je u glumi doskora i zabavljalo i radovalo. Homo ludens je vladao mojim bićem donedavno. Koju ulogu ili saradnju još želite? – Želeo sam nekada da igram sa De Nirom. Ne znam da li to još želim. Ako vas Holivud opet pozove, čemu biste uvek rekli DA? – Igrao sam već u nekoliko holivudskih projekata: saDanijelomKrejgom, aktuelnim DžejmsomBondom, u KazinoRojalu i saPirsomBrosnanom u Novembarskom čoveku. Igrao sam i u lmu Allong e Roadside reditelja Zorana Lisinca, snimanomuHolivudu. Mogu reći da sam omirisao Holivud, ali sam uvek imao toliko posla u Srbiji da nisam mogao da se otisnem preko bare. Ovde mi je bilo lepo. Tumačilii ste izuzetne teatarske uloge. Planirate li možda opet neku pozorišnu rolu? – Ne. Pozorište je moja lepa prošlost. Igrao sam u više od 4.000 predstava. Smučilo mi se da se presvalačim svake noći. (smeh) Ne igram već 25 godina u pozorištu. Kako je raditi sa Danicom Ristovski, odličnom glumicom i vašom suprugom? – Danica je marljivo radila ceo život i sada joj se to lepim vraća. Igrala je nedavno u dve najpopularnije serije Igra sudbine, lik Lile, i u Drim timu junakinju Jovanku. Sada nju deca zaustavljaju za autogram i slikanje na ulici. Dok se ona slika, ja samo produžim. Oba vaša sina deo su porodične kreativne manufakture... – Naši sinovi su pre svega pošteni ljudi. Učili smo ih viteštvu i poštenju, mislim da smo uspeli u tome. Petar je pokazao i tek će pokazati rediteljski talenat, a Jovan sa nama u Zillion lmu radi u produkciji. Mi imamoporodičnu rmu već 25 godina. Nismood juče. Ima li glumački život u Srbiji prednosti sada ili je teži nego kad ste počinjali? – Uvek svi govore da je lepše bilo nekada. U pravu su! Znate zašto?! Nekad smo bili mladi, pa nam je sve bilo lepo. Bitimlad je lepo, ali se janebihvrationijednu godinu unazad.Meni je sada lepo. Da vratimprošlost, radio bih manje, jer sam radio previše i prenaporno. U kojoj ste se umetnosti još pronašli? – Kad nisam bio u mom poslu, pisao sam. Imam dva kratka romana i dve zbirke kratkih priča, mislim da su veoma dobre. Imale su u Laguni po nekoliko izdanja i na hiljade prodatih primeraka. Moraću da nastavim da pišem. To bi me radovalo. Šta još niste ostvarili u životu? – Kad bih rekao da samostvario sve, bio bi to znak da mogu da mrem. Ipak, verujem da imam još neka posla na ovom svetu. Ako to bude valjalo, znaćete. Čemu vas je život naučio? – Da je to put na kojem je vreme promenljivo. Čas je kiša i magla po kojoj tumaram, a čas je sunčano i vedro, pami je put jasan. Mirisi detinjstva su me često opominjali na ono čemu su me roditeljuučili. Odrastao samu siromaštvu, koje je bilonekakopravedno raspoređeno. Zvuci rodnog kraja sume čestopodsećali da u sebi nađemčistotu i razumevanje za svačijunesreću i da impomažem koliko mogu. A opet me je gradska neman često hvatala svojim čeljustima, pa sam i mrzeo i činio zla. To sebi ne mogu oprostiti, ali istina je. Kuda najradije volite da putujete i kuda biste rado prvi put otišli? – Putovanja su bitan deo ljudske prirode. Na njima čovek sazreva. Meri se sa drugima i stvara jasniju sliku o sebi. Ja volim da sam na velikoj vodi. Na moru. Volim da jedrim. Volite li da letite avionom i kuda biste najradije išli? – Da. Zar nije blagodat da pređete toliku razdaljinu za kratko vreme? Na neku daleku destinaciju. Kako najčešće provodite vreme u avionima Er Srbije? – Uvek sedim pored prozora. Nekada sam sedeo i u vozu pored prozora. Moj otac je bio železničar, imali smo besplatne karte za voz. Svakog leta nas je vodio iz Ravnog Sela u Vojvodini u Makedoniju, u njegovo rodno selo. Posmatrao samnoću svetiljke visoko u planinama i zamišljao ljude koji tamo žive. Ta radoznalostme drži i danas kadputujemavionom. Posmatram ljude na Zemlji koji nekud žure svojim automobilima. Suviše žure. Na jednom od svojih prvih letova sam od svetla na krilu aviona mislio da je zvezda koja nas prati. Uvek se nasmejem tome i danas kad vidim svetlo na krilu aviona. Ta naivnost mi vrati dobro raspoloženje. Želeo sam nekada da igram sa De Nirom. Ne znamda li to još želim / I used to want to act alongside De Niro. I don’t know if I still desire that
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5