Elevate 338

Web » Mreža | 79 Foto: Anna Omelchenko Tekst/Words: Ivan Radojčić Fotografije/ Photography: Profimedia.rs, Depositphotos usisivače, pa do one „play something“ opcije na Netfliksu koja vas uvuče u vrtlog programa za koje niste ni znali da postoje, čini se da je jedna od nimalo naivnih navika ovog našeg digitalnog doba da manje ili više voljno proces odlučivanja prepustimo mašini. Ipak, čini se da nigde to nije toliko očigledno kontraintuitivno nego kada je u pitanju muzička plej-lista. Servisi kao Spotify i Deezer preuzeli su ulogu radijskih di-džejova nudeći nam pevljive pesme sortirane prema raspoloženju i onome što smo već slušali. Jasno, algoritampoznaje na koje gitarske rifove otkidam, pamti izvođače koje sam pretraživao i ima osećaj za vokal koji ćuceniti.Međutim,može li zaista avanzovana analiza podataka da nas pogodi kao kad krene omiljena pesma u klubu? Ne, i zato toliko često skipujemo pesme u plejeru. Koliko godmoje preference bile očekivane, teško da govore celu istinu o meni ili kako suštinski reagujem na nove stvari. Ne, algoritamnema predstavu kako će me zainteresovati priča o određenom izvođaču, da li ćumisliti da je bubnjar benda totalni car ili potpuni ludak, niti milion drugih delića slagalice koja nas povezuje sa muzikom. Ne, softver nemože biti prijatelj koji ti pokloni ploču sa emotivnom vrednošću većom od zlata, jer menja život. Niti vas bilo šta od agresivnosti kalkulisanog izborapriprema za samostalno otkrivanje onoga u čemu ćete iskonski uživati. Daje vam samo više od onoga što ste rekli da volite, a niko nikad zaista ne raste umentalnomsmislu od onoga što je već video i čuo, već kada zapamti nešto od prve milisekunde. Baš kao sastanak naslepo koji će vam odrediti ljubavnu sudbinu, prava plej-lista je ona koja budi emociju na „shuffle“.

RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5