Elevate 338

Interview » Intervju | 23 Srpsko-danska glumica dobitnica je prestižne Plakete Kinoteke, a njen film Mrak je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu Nebojša Đukelić This Serbian-Danish actress is a recipient of the prestigious Plaque of the Yugoslav FilmArchives Cinematheque, while her filmDarkling won the Nebojša Đukelić Award at this year’s FEST Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Profimedia.rs KraljevskopozorišteuKopenhagenu, najbolja mlada glumica na Berlinskom festivalu, hit serije koje se emitujuna Netfliksu, aodnedavno i dobitnicaprestižne Plakete Kinoteke… Ona je neverovatna danska glumica srpskog porekla Danica Ćurčić. Nakon što je osvojila evropsku kinematografiju i američku televizijsku produkciju, prvi put je zaigrala u srpskom filmu, koji smo imali priliku da pogledamo na 50. Festu. U ostvarenju Dušana Milića Mrak Danica uz Slavka Štimca igra u potresnoj psihološkoj drami smeštenoj na Kosovo i Metohiju. Tim povodom se vratila u rodni Beograd, iz kojeg je otišla kada joj je bilo samo godinu dana, što je za nju bilo veoma, veoma emotivno. Kako ste se osećali u Beogradu, na Festu, kao glumica u srpskom filmu posle svih ovih godina? – Bila sam neverovatno ponosna i dirnuta što ce Mrak – moj prvi projekat na srpskom – biti prikazan umomrodnomgradu. Prvi put sambila na Festu i bio je to divan izbor filmova. Najlepši deo je to što je moja porodica to mogla da podeli sa mnom. Dve danske serije u kojima glumite – Ekvinoks i Čovek od kestena, našle su svoje mesto na najpopularnijoj svetskoj striming platformi, Netfliksu. Za početak moram priznati da sam se no u osvrtala nakon što sam odgledala Čoveka od kestena... Kako je vama bilo? – Bilo je sjajno iskustvo raditi tu seriju. Neverovatankreativni tim, od autora knjige do reditelja, glumaca, ekipe iza kamere i ispred nje… Posebno je bilo veliko zadovoljstvo što sam konačno mogla da glumim sa svojim starim drugom iz pozorišne škole, dragim prijateljem Mikelom Bo Folsgardom, koga smatram jednim od najvecih danskih glumaca. Bilo je veoma dirljivo vratiti se rodnom gradu Beograđanka koja je sa samo godinu dana otišla u Dansku, postigla glumačku slavu u toj zemlji, osvojila Netfliks, sa filmom Mrak se na ovogodišnjem Festu konačno vratila ku i Zašto toliko mračnih i strašnih knjiga, filmova i serija dolazi iz zemlje koja se smatra najsrećnijom na svetu? –Možda jepotrebnaprotivteža. (smeh) Pitala sam se mnogo o tome. Možda zato što je Danska toliko sigurna zemlja, da postoji želja i potreba da se istraže mračne strane ljudske prirode. Serija je snimljena u pravom duhu nordijskog noara – sa zastrašujućom atmosferom čak i kada se ništa ne dešava. Šta Skandinavce čini majstorima tog žanra, bilo da je u pitanju kinematografija ili književnost? – Mislim da je to mešavina velikog talenta, proizvodnje visokog kvaliteta, sjajnog pripovedanja i, naravno, sivih skandinavskih okruženja koja su savršena mesta zločina. Da li je bilo teško glumiti u priči koja uključuje toliko zlostavljanja dece i dovodi u pitanje ulogu majke u porodici? – To je definitivno bila provokativna tema – činjenica da iznova i iznova vidimo kako žene ubijaju imaltretiraju na ekranu. Zašto je ovo potrebno u zabavi? Mnogo sam se pitala o tome. Naravno, izaziva duboku empatiju to kada vidimo decu i žene kako pate, a ja sam pokušala da iskoristim ogorčenost prema nasilnicima kao pokretačku snagu lika – želju i potrebu da se to promeni. Vaš lik je i majka koja se suočava sa dilemom savremenog sveta: posao ili dom. Da li to ostavlja trag u duši glumca? –Volela bihda to više nije dilema savremenog sveta. Zašto bi žena birala između toga da bude majka i da ima karijeru. Sa Najom sam pokušala da otklonim „majčinu krivicu“ koliko sam mogla. Ona pokušava da radi svoj posao najbolje što može dok pokušava da bude najbolja majka koliko može, bez osecanja krivice zbog toga. Drugo pitanje koje mislim da serija takođe postavlja jeste gde je otac u svemu tome. Zašto nije prisutan? Vaša junakinja se trudila da sakrije sve svoje ženstvene atribute – bez frizure i šminke, u odeći dva broja većoj… Zašto? – Mislim da imamo različite poglede na ženstvenost. (smeh) Za mene je bilo važno da budem što prirodnija, da priča bude u prvom planu. Možda je moj lični pogled na ženstvenost siroviji i opušteniji. Takođe, morala je da bude što praktičnija, da može brzo da se krece u svojoj odeci. Ipak vreme provodi na mestima zločina…

RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5