Sweets » Slatkiši | 99 Jednom sam kod gastro-blogera naleteo na sjajno zapažanje: „Pokažite mi čoveka koji veruje da su njegovi omiljeni slatkiši oni koje je probao kao odrastao, pokazaću vam čoveka koji je imao nesrećno detinjstvo“ I once came across a wonderful observation from a gastro blogger: “Showme a man who believes his favourite sweets are ones he tried as an adult, and I'll show you a man who had an unhappy childhood” Madeleines are small, shell-shaped sponge cakes that Proust used to jolt his memory and as a metaphor for home Madlene sumali kolači od testa u obliku školjke koje Prust koristi kao monetu za uspomene i metaforu za dom minuciozno dekorisanog kapkejka na kojem piše „Srećan rođendan“. Neke su pak skrivene i zato Kinezi imaju kolačić sudbine sa kriptičnom porukom za koju verujemo da nas je našla u pravi čas. Koliko ljubavnih priča, premda sasvim različitih, trenutno na ovom svetu prolazi isti predvidivi put od erotičnog predloga „da podelimo desert“ na trećem dejtu do prisne bračne svakodnevice u kojoj se miris palačinki širi stanom? I kad smo zatvoreni kod kuće mesecima zbog pandemije, slatkiši imaju sposobnost da nas ukusom odvedu kilometrima daleko, podsećajući na putovanja na kojima smo bili. Kao student proveo sam nekoliko meseci u vrelom Solunu i otkrio za mene do tada nepoznatu poslasticu – grčki jogurt, med i orahe servirane u čaši. Ova magična kombinacija me uvek iznova podseti na sve što volim u vezi sa Grčkom. To mi je usadilo i verovanje da u tradicionalnim poslastičarnicama možete da otkrijete duh grada koji posećujete bolje nego nezainteresovano špartajući kroz postavku nacionalnog muzeja. Slatkiši specifični za određeno podneblje otkrivaju mentalitet tog naroda i dok ih jedemo više se ne osećamo kao stranci. Uporedimo dve krajnosti: tipično engleske after eight, čokoladice tanke kao list sa osvežavajucim filom, i američki šejk od vanile koji se preliva sa ivica ogromne čaše, toliko gust da je prosto (slatko) mučenje da ga cevčite kroz slamku. Dok se izgled i ukus after eight čokoladice potpuno uklapa u ono što pomislimo kada čujemo perfektan britanski akcenat i vizuelizujemo vrlinu Ostrvljana definisanu kao stiff upper lip, šejk je jestivi ekvivalent srednjeameričkog otezanja pri govoru. Primera je mnogo – baklava je slojevita kao bilo koja turska reč koja lomi jezik, semla skandinavski skladna baš kao pragmatični Šveđani, a francuski makaronsi su u svom šarenilu podjednako veseli kao Parižani koji nešto žučno objašnjavaju posle čaše desertnog vina. Nisam veliki poznavalac fudbala, ali zapamtio sam jednu zanimljivu anegdotu o navijačima Lacija iz Rima, koji svaki put nakon utakmice svog omiljenog kluba, umesto da se napiju u nekom baru, sa ekipom odlaze u zabačenu, skromnu pekaru na kanole. Potom dugo stoje ispred pekare naslonjeni na svoje vespe i uz taj tradicionalni slatkiš komentarišu utakmicu. Nije ni čudo što baš na Italijanskom fraza „sladak život“ zvuči najubedljivije. La dolce vita. iStock / Kate Smirnova
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5