Prva hrana koje se sećam je tatina popara, koju je često spremao za doručak nedeljom i koju smo obožavali. Kao beba je ostao siroče u kršu severa Crne Gore, a onako sirotom, popara mu je često bila jedina nada da ni tog dana neće umreti od gladi. Kad je došao u Beograd i zaradio neke pare, prema njoj se odnosio kao prema najboljemprijatelju. Nikada je nije zaboravio, a nismo ni mi, jer nam ju je spremao bar jednom nedeljno, istina sa dozom dekadencije, koja je valjda bila osveta za onaj nakvašeni hleb iz mladosti. Jer mi smo to jelo za siromašne jeli kao drski bogataši: sa sirom, kajmakom i slaninicom, kojoj se u našoj kući oduvek tepalo. A kada bi iz Crne Gore od tetke stizale butkice pršute, slavlje je bilo kompletno, pa smo se smejali tati, koji je pričao kako je popara za njega bila samo voda i stari hleb. Opršuti nijemogao ni da sanja, ali smo zato brat i ja sanjali paket koji stiže iz Crne Gore, retko, ali željno iščekivan. But mirisan, tvrda kora, a unutra mekan i crven ko duša. Kad nas niko ne vidi, dubili smo kašikom tomekanomeso iz sredine, pa je ćale hteo da nas bije. A ta nam je crnogorska pršuta i danas klopa koju volimonajviše na svetu. Poparu ne spremamo, ona je ostala tatina, a njega odavno nema. Ne bismomi znali da je spremimo, fali nam osnovni začin – zahvalnost što nisi umro od gladi. Dok je bio živ, svake smo godine letovali u Crnoj Gori, a pre toga svraćali u njegov rodni kraj, kod tetkaMike, u selo Police iznad Berana. Tamo sam prvi put probala kačamak, ali ga nismo voleli. Terali smo tetku da nas hrani sirom i pršutom, a ona nas je, jadna, ganjala s onim kačamakom i šoljom vruće varenike. I danas se posle 30 godina sećam togmleka, za koje je tetka tvrdila da je najbolje na svetu jer je upravo pomuzla kravu i varenika je još topla. A mi, deca, samo što se ne onesvestimo pri poŠTO KAČAMAK MORADA SEBIJE? Crna Gora tajnu krije UKUS I MIRIS SEVERA THETASTEAND FLAVOUROFTHE NORTH MONTENEGROHIDES SECRETS: WHYMUST KAČAMAK BE BEATEN? Na severu Crne Gore svako sprema svoj kačamak onako kako hoće. Sa više ili manje kajmaka, drugačijim sirom, ali svodi se na isto. To je tučeni ili smočani kačamak i nije ga lako spremiti In the north of Montenegro, everyone prepares kačamak in their own desired way. With more or less cream curd or di erent cheese, but it all boils down to the same. It’s beaten and sloppy, and it isn’t easy to make Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Mitar Mitrović, iStock
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5