INTERVJU / INTERVI EW 26 | Igra » Dance za nečim duhovnim, kako da se sprijateljimo sa životinjom u sebi i kako da pobegnemo od nje... Ne tvrdim da sam veliki mislilac, igram se ovim idejama, kao čovek i kao umetnik.Možda delujemkao osoba sa čvrstimstavovima, ali im ipak ne verujemdovoljno da bih ih pretočio u nešto što se nadam da ima potencijal da traje duže nego moj trivijalni život. Kako se sećate Olimpijskih igara, najvećeg šou programa na svetu. Jeste li imali slobodu da uradite ono što ste hteli? – Da, imao sam slobodu. Nisam imao slobodu da predstavim naga tela jer smo bili domaćini, pa je trebalo da se potrudimo da svima bude prijatno. Imao sam slobodu, ali znao sam da ne treba da budemarogantan sa ovomvrstom slobode, jer je to bilamisija, reklamiranje proizvoda, a taj proizvod je bila grčka kultura. Bila je to proslava, nemoje lično umetničko delo, već nacionalna propaganda, to je ono što Olimipijske igre i jesu. Mnoge detalje samsuptilno ušuškao, na podsvesnom nivou. Na to sam danas veoma ponosan i beskrajno zahvalan životu što sam imao tu priliku. Interesantno je da se vaša avangardna dela izvode i na klasičnim pozornicama. Kako ste uspeli da doprete do tako raznolike publike? – To moram vas da pitam, nemam ideju. Zahvalan sam, ne uzimamto zdravo za gotovo, ne znam kako se desilo. Doživeo sam masovno prihvatanje u Grčkoj, naročito nakonOlimpijskih igara. Bilo je to i iritantno, jer su ljudi kojima se nije sviđalo ono što stvaram ipak dolazili da gledajumoje predstave... Postao samneko čiji se radovi ne smeju propustiti. Bio sam veoma privilegovan u tomsmislu, ali nisambio poznat tamo gde sam to najviše želeo – na internacionalnim umetničkim festivalima. I odjednom se i to desilo, što dugujem naravno Kler Verle (Claire Verlet je direktorka pariskog Teatra de la Vil). Već ste gostovali na Beogradskom festivalu igre. Kakvi su vam utisci iz Beograda? Po čemu pamtite naš grad? –Oh,mislimda jeveoma seksi. Mnogo mi se dopala brutalistička zgrada u kojoj smo nastupali, Centar Sava. Mislim da postoji nešto vrlo intenzivno u smeštanju moje vrlo neobične atmosfere u tako sjajno okruženje. Zapravo, za Beograd i vaš festival igre me vezuju najlepše uspomene. Zaista se nadam novom susretu. Šta možemo da očekujemo ove godine? Kakvu nam predstavu donosite i hoćete li nas šokirati? –Mislimda je ovomnogo svetliji, laganiji komad u odnosu na ono što ste već videli i mislim da postoji i nešto slatko, porednaravno melanholije, što je moja priroda... To je sve štomogu da kažem. Kada pogledate trejler, steći ćete blagu slikuoonome što sledi, jer su slika i zvuk uvek bolji od reči. Nakon što otkrijemo Transverzalnu orijentaciju, moći ćemo da pričamo o tome šta ljudi misle. Dragoceno je kadami ljudi otkriju nešto što nisam znao o svom delu, zato je uvek bolje ne navoditi ih, ne tumačiti predstavu unapred. Veoma samradoznao, jermi ne znamo kakav utisak predstava ostavlja, radimo na njoj toliko dugo, nikada nismo imali 100 ili 150 ljudi koji su je gledali, nikada nismo osetili njihovu energiju, radost i entuzijazam, ili odbojnost, kašalj, tišinu... Zasad je to knjiga koju niko nije otvorio i pročitao. I NT ERV I EW: D I M I T R I S PAPA I OANNOU CHOR EOGR APHE R WHO PA I NTS H I S SCENES The human body provides the opportunity for us to communicatewithout words Considering that I was born in Greece, as a lover of ancient art I have good reason not to spend my life hesitating around the things that I love. The naked human body is one of the things I love, and I include it in my works shamelessly
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5