102 | : , / : , – Dešavalomi se bezbroj puta da korimsebe što samse prihvatio neke uloge i ne znamštami jetotrebalo.Alinisamkompletanbezglume.Uperiodimakadnisamigrao, osećao sam se beznačajno i nepotrebno. Pozorište uzima sve, pojede te, iscrpi snagu. Imate li neku amajliju ili ritual za sreću pred predstavu? – Za svaku ulogu imam ritual. Pred svaku predstavu idem na šminkanje i obučem kostim u isto vreme kao na generalnoj probi i pretpremijeri. Ne preslišavam se kod kuće i ne ulazimna glavni ulaz u pozorište na dan kad glumim. Nekad sam imao srećnu majicu, ali više ne. Da li birate sredstva da biste došli do uloga? – Oteto–prokleto, to nisam nikad radio. Nije reč o rešavanju egzistencije, pa da treba da grabim bilo koji angažman. Najpopularniji srpski glumci su oduvek bili na ivici egzistencije. Ono što ste dobili je vaše i uvek dobijete šta vam pripada. Sve mogu kad hoću –moto vam je otkad ste pobedili alkohol? – Ne pijem 17 godina. Pio sam od ranog detinjstva do 42. godine. Pijan čovek ne radi ništa bolje nego trezan, pa i ne glumi bolje, to je zabluda. Alkohol je uzrok najvećih tragedija u srpskom narodu, a ne geopolitički položaj ili političari. Odlučio sam da batalim taj užasni porok onog dana kad mi je ćerka rekla da su joj se drugari rugali jer sampijandura. Odmah sampotražio pomoć neurologa da ne upadnemu apstinencijalnu krizu, zato što mi je otac umro od izliva krvi u mozak zbog apstinencijalne krize. I s njim sam pio. Koliko ste posvećeni porodici? – Optimizam i karakter mlađe ćerke Sofije Nađe (15) spasao me je u najtežim periodima.Nepostoji većasrećaodosmeha mojih ćerki i kad mi kažu tatice. Starija ćerka Milena Hana ima 27. Obe su pametnije i bolje od mene. Trudim se da ih slušam. Različite su. Kad se njih dve slože u vezi s nekimmojimdelom, upamtim to.Mlađaželi dabudeglumica. Pomoći ću joj neskriveno. Kako će joj neko drugi pomoći ako neću ja?! Mangupskisteprobalimnogotoga. Volite izazove? – Proveravam svoje snage. Nisam se drogirao i eksperimentisao emotivno s istim polom. Skraćujem rokove kad spremamuloge, da dammaksimumu što kraćemroku. Iproblemimabezokolišanjastanemnacrtu. Tomi prija.Mlađaćerka tvrdi da samčovekkoji rešava sveprobleme, to nije uvek tačno. Imamdobar mehanizam kad je reč o željama, pa su mi se sve ispunile, osimštomojbratnijepobediokancer. Šta vas opušta? – Sudoku sa šest zvezdica mi je najčešći i najveći predah. Toliko me obuzme, da po ceo noć ne spavam. Rešio sam da sudoku ubuduće ispunjavam samo u avionu na dužimdestinacijama. Avione obožavam. Najlepši mi je bio let doMeksika. O kakvom trećemdobumaštate? –Glumačkaprofesija je čestoponižavajuća, pogotovokadglume ljudi narušenog zdravlja. To sebi neću dozvoliti na sceni. Nadam da ću pred kraj života, oko 77. godine, biti u Gvadalahari uMeksiku. Da mogu da spavam na terasi koliko hoću u ležaljki od mreže, ceo dan pijem i jedem. I to tokom dana čorbe, a uveče svinjska rebarca, uz marijače i društvo raznih dama. Verujem da je mnogo toga moguće. Zašto je dobro biti Tihomir Stanić? – Zato što me često mešaju sa glumcem Tihomirom Arsićem, pa sve negativno svalimna njega. (smeh) Jedna homeopatkinjami je gledala u zenice i rekla dame po očima prepoznaje u vrsti ljudi koji su odavno izumrli, a mogu planine da pomeraju. Ja sam joj poverovao, a moja ćerka je to ocenila kao udvaranje te žene. Verujem ljudima, neki me prevare, ali to je njihov problem. Nekad sam i gubio, pa šta?! Ljudi su bolji nego što se prikazuju. Loši ljudi su na površini i vidljivi, pokušavam da ih izbegnem. Da ne postoji više dobrih ljudi na svetu, sve bi se raspalo. SELO MOJE – U rodne Šeškovce, kod Laktaša u Bosni i Hercegovini, idem često. Tamo su mi sahranjeni otac i brat. Idem kod brata od strica za slavu i Božić. Taj kraj imao je harmoniju i lepotu. Tipičan sam predstavnik svog sela. Odrastao sam u kozarskom kraju, između Bosanske Dubice i Kostajnice, tamo je bilo 17 narodnih heroja. MY VILLAGE - I often go to my native Šeškovac near Laktaši in Bosnia-Herzegovina. My father and brother are buried there. I go to my cousin’s for family saint’s day celebrations and Christmas. That region was harmonious and beautiful. I’m a typical representative of my village. I grew up in the Kozarska area between Bosanska Dubica and Kostajnica, where there were 17 national heroes.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5