Violin greats » Velikani violine | 37 Istrajnost je preduslov da se ide dalje i ja sam odabran baš zbog toga što sammaratonac, a ne sprinter Tirelessness is a prerequisite of progress and I was chosen precisely because I'm a marathon runner and not a sprinter še. Malo zemalja ima državnu politiku da neguje klasičnu muziku. Želiš da se nađemo na mapi sveta, kako vidiš svoju ulogu na tom putu? –Mi već jesmoprisutninamapi sveta, ali tomože da bude još koncentrisanije i efektnije. Mislim na marketing, osnaživanje violinske škole, na brendiranje. Moja vizija je da donesem violinu i muziku na što više mesta, naročito tamo gde nemaju priliku da je čuju. Želimda idemo u što više škola po celoj Srbiji, ne samo po većim gradovima, i predstavimono što radim, što jesam, pričamoviolini…Daposejem seme jer od toga dobijaju svi, amojauloga jedapredvodimprimerom, da budem neumoran. Da doprem do što više ljudi i to činimpostepeno, blago i konstantno. Bio si čudo od deteta, svirao predsednicima, papi... Ima li nešto što si želeo, a nisi osvario profesionalno? –Ono štovidimkao sledeći koraksunaši studenti iplasiranjeSrbije kaomale velesile violine u svetu. Da, ima sala u kojima nisam svirao, ali to je deo procesa u karijeri, a ne destinacija. Uvek gledam šta je sledeće, kako da se izrazim, a to će uvek biti izazov. Posle 40 godina od početka sviranja i 35 godina profesionalne karijere jesi li se malo umorio od violine? –Ne samo što senisamumorio nego svaki danotkrivamneštonovo, čujemnovi glas. Svaki dan osećamčast štosamsudbinomizabran da budem živi čuvar tradicije. To je odgovornost, a ponekad i teret. Mi smo posebni vitezovi kulture, koji svojim telomapsorbuju jednu umetnost. Ceo život posvećujemo tome da instrument i muzika žive i prenose se. To je naša dužnost. Istrajnost jepreduslovda se idedalje i ja sam odabran baš zbog toga što sammaratonac, a ne sprinter. Da li bi nas upoznao sa svojom omiljenom violinom? – Rado! Napravljena je 1783. godine kaodelo jednog odnajvećih graditelja u istoriji, uz Stradivarija i Gvarnerija. To je Đovani Batista Gvadanjini, koji je umro tri godine kasnije, pamojaviolinaspadameđu njegovaposlednja i najcenjenija remek-dela. Gvadanjini je poslednjih deset godina živeo u Torinu, gde je upoznao grofa Kocija, koji je otkupio celu Stradivarijevu radionicu, a biotoliko impresiniranGvadanjinijemdamu je dao sve to na korišćenje.Uviolinama tadanastalimvidimovrhunacnjegovog stvaranja, ali i idejni uticaj Sradivarija. To je neponovljiv rezultat, boja krvave nutele, režeći zvuk, a kristalno čista rezonanca… Čak i ako ste vlasnik Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Nebojša Babić, FilipMilenković, Lenka Keleman
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5