| 93 Rođen je uBjelovaru, stasao u Zemunu. Postao je jedan od najvoljenijih likova stare Jugoslavije, a ostao beogradski šmeker, ortak i roker koji svojim pesmama otvara sva vrata. Jubilej 35 godina karijere obeležiće 5, 6. i 8. decembra koncertima za rok grupu, orkestar i hor sa dirigentom Vojkanom Borisavljevićem u Centru Sava u Beogradu. –Na bini će uz šest članovamog benda biti više od 80 muzičara iz hora i orkestra Beogradske filharmonije. Izvešćemomnogo naših hitova i pesme koje, poput Buđenja ranog proleća, zahtevaju orkestarski zvuk. Centar Sava je odabran jer imamo brojnu publiku koja radije sedi na koncertima na kojima nastupa i Filharmonija. Mnogo se radujem tom druženju i jedva čekam koncerte. Kojavašapesmanajbolje opisuje 35 godina staža? – Četiri i po decenije karijere najilustrativnije opisuju stihovi „U sali lom, gore sa plafona kaplje voda pravo na mikrofon. I danas, sa mnogo profesionalnog iskustva, osećam isti adrenalin na bini.“ Čak i u danima kad je neko iz benda prehlađen ili mu nije dobar dan, razmena emocija sa publikom utiče na to da na sceni dominiraju samo pozitivna osećanja. Baš je gušt kad u sali napravimo lom. Koji posteri suvisili na zidovima vaše tinejdžerske sobe? – Prvo sam okačio poster Džimija Hendriksa, njegove fotke sa koncerta na ostrvuVajt. Imao sam i postere grupe DeepPurple, čak i T-rex. Sada bih toj kolekciji dodao poster Prinsa, Frenka Zape i, naravno, opet Hendriksa. Kako vamje uspelodadecenijama sačuvate imidž dobrog dečka iz komšiluka? – Ništa ja nisam specijalno čuvao, nije moguće folirati se gotovo 40 godina. Daleko od toga da sam još dečko, ali sam još gotivan lik iz kraja. Koji koncert vam je zauvek ostao u sećanju? – Moj prvi nastup sa Ribljom čorbom, 1980. godine na Tašu. Prvi koncert sa mojom grupom 1984. u Domu sindikata. Kišni koncerti na Tašu 1985. i 2012. na Kalemegdanu. A kad ste bili u publici? – Imao sam oko 15 godina i bio pozitivno šokiran kad samprvi put bio na nastupu grupe Deep Purple u Pioniru. To je bio prvi rok koncert inostranog benda koji sam slušao uživo. Imao sam jeftinu kartu za poslednji red, ali su oni toliko odšrafili razglas da se elita iz prvih redova, uključujući i neke gospođe u bundama, razbežala već posle prve pesme u poslednje redove, pa smomi iz poslednjih redova pohrlili pred binu. Sećam se da sam oduševljen stajao prikovan ispred Ričija Blekmura, mog tadašnjeg idola, koji je svirao gitaru sa četiri spojena Maršalova pojačala. Pet dana su mi zujale uši jer sam stajao oko 15 metara od tih pojačala. Koncerte Rolingstonsa obožavam. Nažalost, nisam imao priliku da čujem uživo koncert Princa u Beču, iako sammeđu prvima nabavio karte za prvi red, jer je neposredno pred taj koncert bio teroristički napad 2015. u koncertnoj sali u Parizu. Šta čini vašu dosadašnju diskografiju, plus pesme koje ste napisali za druge muzičare? – Počeo samda snimammuziku u vreme ploča i kaseta. Diskovi su došli posle, oko sedam godina od osnivanja grupe Bajaga i Instruktori . Snimili smo Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Vesna Lalić Fewmusicians or artists can say that they’ve always been loved unreservedly by both men and women alike, young and old, people from all over the Balkans. For decades, Bajaga has succeeded like no other in fusing di erent musical tastes and reconciling the irreconcilable. And that has been the case for 35 years, but the good boy from the neighbourhood has so much more to say and play Malo koji muzičar ili umetnik uopšte može da kaže da ga oduvek bezrezervno vole muškarci i žene, mladi i stari, ljudi sa svih strana Balkana. Bajaga kao niko decenijama uspeva da spoji različite muzičke ukuse i pomiri nepomirljive. I tako već 35 godina, ali dobri dečko iz komšiluka ima još tako mnogo da kaže i odsvira INTERVJU: MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA INTERVIEW:MOMČILOBAJAGIĆ,AKABAJAGA USALI LOM, AJAPOD ADRENALINOM A RUCKUS IN THE HALL, WHILE ADRENALINE CARRIESME
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5