Background Image
Previous Page  82 / 132 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 82 / 132 Next Page
Page Background

82

|

llll

l

ll

Putovanja

/ Travel

prihodu). O njihovim privatnim

finansijama ne zna se ništa

pouzdano, no imaju vrlo krupne

udele u najvećoj industriji dija-

manata De Bers, u kompanija-

ma Britiš Petrolijum, Gazprom,

Lukojl, Dženeral Elektrik,

Dajmler i Alijanc (Allianz).

Neko vreme posedovali su

zajedno s Astorovima, drugom

holandskom porodicom, većinu

nekretnina na Menhetnu.

Smeli pronalazač, skromni

marinski inženjer Rikus gubi se,

dakle, u novčanim sferama koje

zaklanja zavesa anonimnosti što

Zanse Shans, nekad prvi

industrijski centar Evrope, danas

poput prizora sa slika starih

majstora

e

Zaanse Schans, once

Europe’s first industrial centre, is

today like a landscape from the

paintings of old masters

počeli su izrađivati od šper-

ploče, jer je masiv, puno drvo,

preskup, težak i neprikladan za

konstrukciju vrata i fioka.

Šperploča je prvi kompo-

zitni materijal – drvo se tanko

seče pod određenim uglom,

listovi premazuju sintetičkim

lepilom (opet jedan holandski

izum) i slažu tako da se poništi

savitljivost. Sa vodootpornim

lepkom dobija se materijal po-

godan za gradnju plovila.

Brajnzel je predložio Van

de Statu da gradi sportske jedri-

lice koristeći njegove mašine i

„kuhinjsku“ tehnologiju i – tako

se rodila serijska gradnja drve-

nih brodova, a Rikus ih je počeo

prodavati u kitu. Posle rata,

šperploča je zamenjena čvršćim

poliesterom a krstaši su postali

znatno veći. Danas morima plo-

vi oko 25.000 jedrenjaka Van

de Statove konstrukcije.

Rikus se do sedamdesetih

bavio projektovanjem, ali je svo-

je brodogradilište prodao. Dok

je gradio brodove u Zandamu,

stanovao je u brodu-kući na

vodi. No, njegovo brodogra-

dilište više ne radi, nema ni

kuće na vodi, a biro je preuzeo

Sens Van Tongeren koji je s

njim sarađivao od 1967. godine.

Poslednji krstaš iz brodogradili-

šta porinut je 2013. godine.

Šta je ostalo od Van de

Statovog lika i dela? Od počet-

ka sedamdesetih posvetio se

porodičnom biznisu. Pripadnici

njegove familije – holandske

dinastije De Stat – uvek biraju

„patrijarha“ koji upravlja zajed-

ničkim bogatstvom. Još u 19.

veku počeli su ulagati u Rojal

Dač Šel (Royal Dutch Shell Oil)

i sada su među najkrupnijim

deoničarima te četvrte po ve-

ličini korporacije na svetu (po

okružuje najbogatije i najmoćni-

je… Ostalo je nekoliko njegovih

fotografija, planovi i konstruk-

cije brodova, i jedrenjaci koji

plove svim morima. U Zandamu

nije ostao nikakav materijalni

trag. Samo malene kućice tesa-

ra, lepo obnovljene i ofarbane

u pastelne boje. Godine 1871.

slikao ih je Klod Mone, pa su

sačuvane kao njegovi gotovo

najpoznatiji pejzaži.

No, uz rečnu obalu na kojoj

je nekad bio škver genijalnog

holandskog konstruktora naići

ćete na neobičnu građevinu s

natpisom – „Tsaar Peterhuisje“.

Reč je o dostojanstvenom ma-

lenom paviljonu od opeke koji

kao orahova ljuska obuhvata

neuglednu, ali dragocenu dr-

venu kućicu sagrađenu od

škartiranih brodskih oplata. U

njoj je kratko stanovao ruski car

Petar Veliki. On je 1632. godine

u tajnosti doputovao u Zandam

i zaposlio se u lokalnom brodo-

gradilištu kao – tesar. Odlučio je

da izuči zanat izgradnje brodo-

va, u čemu su Holanđani pred-

njačili. Svog predsednika vlade,

kneza Menšikova, ostavio je u

Amsterdamu da uči od majstora

koji je izrađivao jarbole.

Iz skromne tesarske kućice

isklijala je ruska imperija, njena

mornarica i industrija, u to vre-

me moderna država zapadnog

kruga. Petar je iz Holandije

doveo u Rusiju holandske

majstore, inženjere, naučnike,

tehnologe i admirale, sagradio

pravo holandsko selo u kojem

je i sam imao kuću, a zatim je

u močvarama Baltika izgradio

prestonicu koja je po svemu ko-