Kao klinac je zbog crtaća Piksi i Diksi znao da ostavi loptu i trkne kući da ga odgleda. Jednom su, kad se vratio na teren, drugari povikali: „Evo ga Piksi“. Po tomnadimku ga i danas poznaje ceo svet As a kid he would sometimes leave the ball and run home to watch the cartoon Pixie and Dixie. On one occasion, he was returning to the pitch when his friends spotted him and shouted “Here's Pixie”. And to this day he is still known worldwide by that nickname Football » Fudbal | 105 Dragan Stojković ili Piksi, kako vam je lakše i lepše. Peta Zvezdina zvezda, fudbalski doktor i japanski car... Konačno na mestu na kom je trebalo da bude odavno. Na mestu selektora fudbalske reprezentacije Srbije. Za Elevejt je ispričao kako se odlučio da u teškom trenutku preuzme orlove, o kulturama koje je upoznao i prijateljima koji je doveo da upoznaju našu državu. Pričao nam je o lepoti fudbala, uspesima i razočaranjima, o očekivanjima... – Odlučio sam da je sad taj momenat kad možda i ja treba da se žrtvujem. Možda sam mogao mnogo lepše da živim, da radimnegde u inostranstvu, znate kako već trenerski posao zna da bude lep, ali samprihvatio ovu odgovornost. U isto vreme osećamveliko zadovoljstvo i čast što ću predstavljati svoju zemlju. Moramo da vas pitamo – da li dobar fudbaler može da bude i dobar selektor? – Vidite, najlakše mi je bilo da igram fudbal. To vamje tako. Imaš odgovornost da se izigraš, da se istrčiš, to ti je i zadovoljstvo. Ako odigraš dobro, daš gol, super, ako promašiš, brzo se zaboravi, oprosti. Dolazi neki drugi meč, neki drugi protivnik. Drugi ljudi umesto vas misle o svemu. Vaše je samo da igrate. E, ovo je nešto novo. Biti selektor je odgovornost koje se ne bojim niti mi predstavlja problem. Kroz život sam uvek išao maksimalno odgovorno, i prema fudbalu, i prema državi, i prema vojsci kada sam je služio, porodici... Ovde u Srbiji su očekivanja velika, oči i svetla su uperena samo u mene, od kada se probudim pa sve dok ne odem na spavanje. Sve mi se meri, šta ću da uradim ili kažem. Ali to je motiv za mene da svima dokažem da Srbi znaju da igraju fudbal i da znaju da igraju dobar fudbal. Zato sam prihvatio. U Japanu i Kini ste radili sa fudbalerima različitih nacionalnosti. Sada na jednom mestu imate 30 državljana Srbije? – Da, dolazi mi 30 glava, 30 individua, sa različitim mentalitetima... Treba biti dovoljno mudar i pametan da se sve to dovede u red i da se napravi zdrava ekipa koja će misliti isto, raditi isto i boriti se isto. Generalno, sa ljudima nije lako. Stotinu ljudi, stotinu ćudi. I to nije samo kod nas. Svi su takvi, u Francuskoj, Italiji, Turskoj... Postoji borba mišljenja, stavova... Ja verujem u uspeh, a moj posao je da njih uverim da mi veruju. Tekst/Words: Aleksandar Pijevac Fotografije/Photography: Oliver Bunić, Profimedia.rs Možda će se uplašiti kada pred sobom vide idola sa terena, sada u ulozi selektora? – Nema razloga da se plaše. Ja ne tražim vojnu disciplinu, imamo veliku odgovornost jer predstavljamo svoju zemlju. Moramo da budemo svesni situacije i izazova. Dolazak u reprezentaciju nije dolazak zbog prijateljskih utakmica, familije, prijatelja... Ovde je sve usmereno ka jednom cilju, da budemo što bolji, da ostvarimo rezultat. Cilj je odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru, ne da igramo jer moramo, nego kako treba. Da igramo moderan fudbal. Ja im neću zabranjivati stvari, da recimo, koriste telefone, živimo u modernom svetu... Mene zanima ponašanje prema dresu, grupi i meni. Da se poštuje ono što kažem i tražim. Ne volim da govorim dva puta, već kad nešto kažem, da se to razume. Kada se ponavlja, ulazi se u dosadu i gubljenje vremena. Nosimo krst odgovornosti prema narodu koji nas gleda. Mnogo je bitno da te ljudi kada te sutra sretnu na ulici prepoznaju i pozdrave kao pobednika, ne kao gubitnika. Sa fudbalskih možemo da pređemo na lakše teme. Živeli ste u Francuskoj, Italiji, Japanu, Kini... – S obzirom na posao kojim sam se bavio, bio sam fudbaler, a sada sam trener, to je normalno, da se menjaju sredine. Veliko iskustvo u svakom slučaju, da imate šansu da radite ono što volite i da upoznajte neke druge kulture, narode, običaje... To je velika satisfakcija u životu. Meni i mojoj porodici je uvek bilo lepo gde god da smo bili. Japan je specifi-
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5